Sve novije zgrade izgrađene od 2012. godine poseduju energetske pasoše, dok stariji objekti nemaju ovaj sertifikat o energetskim svojstvima zgrade. Posedovanje energetskog pasoša postaje obavezno za sve objekte prema izmenama Zakona o planiranju i izgradnji (‘Sl. glasnik RS’, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023), koje su usvojene u julu prošle godine.

Rok za pribavljanje ovog sertifikata za građane je 10 godina od usvajanja izmena zakona.

Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda, Bojan Nikolić, izjavio je za Euronews Srbija da profesionalni upravnici na sastancima informišu stanare o njihovoj zakonskoj obavezi, koja će, kada stupi na snagu, izazvati ozbiljne pravne posledice.

“Na primer, nećete moći da prometujete nekretnine. Stan, lokal, garažu nećete moći da prodate ako nemaju energetske pasoše. Imaće isti status kao što su sada nelegalne zgrade”, rekao je Nikolić.

On ističe da je potrebno informisati građane kako bi shvatili da je to njihova obaveza.

Šta je energetski pasoš i koliko košta?

Energetski pasoš je sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, koji prikazuje svojstva zgrade u pogledu energetske efikasnosti. U Beogradu sa prigradskim opštinama, 1.434 zgrade sa više stanova poseduju energetske pasoše, a više od 90 odsto tih zgrada izgrađeno je u poslednjih 10 godina. On daje i kvantitativne informacije kao što su potrebna energija za grejanje u odnosu na materijale koji se koriste, ugrađene sisteme, i komfor samog objekta. Takođe sadrži preporuke za unapređenje energetske efikasnosti.

Koliko je u Srbiji registrovano energetskih pasoša?

U Centralnom registru energetskih pasoša do 8. marta ove godine evidentirano je 15.000 takvih sertifikata. Ova baza, kako se navodi na sajtu registra, predstavlja koristan alat u analizi podataka o energetskim svojstvima zgrada u Srbiji, koji su neophodni za dalji razvoj oblasti energetske efikasnosti zgrada.

Energetski razredi se kreću od G do A, pri čemu je G najlošiji, a A najbolji. A je najkvalitetniji, a svi novoizgrađeni objekti moraju biti minimalno C energetski razred.

Kakva je procedura za izdavanje energetskog pasoša?

Procedura je prilično jednostavna – za postojeće objekte građani moraju imati projektnu dokumentaciju (kupoprodajni ugovor, izvod iz katastra) na osnovu koje se izrađuje pasoš. Ako nema dokumentacije, inženjeri izlaze na teren i sagledavaju predmetnu nekretninu.

Za novoprojektovane objekte dostavlja se projektna dokumentacija, građevinska dozvola, elaborat o energetskoj efikasnosti, i na osnovu toga se izrađuje energetski pasoš.

Koliki su troškovi i kakav je postupak?

Cene pribavljanja energetskog pasoša variraju i zavise od samog objekta. Za stanove, troškovi se kreću od 12.000 do 15.000 dinara, a pasoš izdaje organizacija ovlašćena od strane Ministarstva građevinarstva. Kada organizacija izradi energetski pasoš, on ide na verifikaciju u Ministarstvo, nakon čega postaje validan.

Iako se samo 20 odsto građana interesuje za dobijanje energetskog pasoša, mnogi su veoma zainteresovani za povećanje energetske efikasnosti stambenih objekata. Na primer, zamena krova i fasade, kao i dodatnih 20 odsto ako se zameni stolarija, može dovesti do uštede na električnu energiju do 30 posto.

Za povećanje energetske efikasnosti, komercijalne banke su odobrile prve kredite stambenim zajednicama, počevši u Svilajncu 2023. godine. Ukupno, tri zgrade su do sada dobile 10 miliona dinara da umesto zastarelog kotla na mazut, koji je donosio velike troškove bez zadovoljavajućeg grejanja, ugrade savremeni sistem grejanja na gas.

Zakonom je predviđena i mogućnost da stambena zajednica kao pravno lice podigne kredit. Svaka banka postavlja svoje uslove, a za vraćanje kredita odgovaraju solidarno vlasnici stanova. Zgrada mora imati formiran fond, s obzirom na to da deo novca mora biti dat kao učešće za podizanje kredita. Da bi se kredit uzeo, po zakonu dve trećine stambene zajednice mora se saglasiti, a neke banke zahtevaju saglasnost 90 odsto vlasnika stanova za odobrenje kredita.