O posledicama nevremena koje je zadesilo Srbiju u ponedeljak uveče govori se cele nedelje. U nabrajanju uzroka i traženju odgovornih za poplavljene ulice postavilo se pitanje i ko je odgovoran za to što mnogi podrumi, prizemlja, garaže pa i neki stanovi nisu ostali suvi. Kako građani mogu da zaštite svoju imovinu a u kom delu to treba da učine nadležne opštine? O tome će nam reći Bojan Nikolić iz Udruženja profesionalnih upravnika Beograda s kojim će razgovarati koleginica Aleksandra Mitić.

Dobar dan, hvala Vam što govorite za RTS. Dobar dan Aleksandra, hvala Vama što ste me pozvali. Dugo čekano rashlađenje u Srbiji na kraju mnogima nije prijalo jer je uz te niže temperature voda došla i na mesta gde joj nije mesto. Mnogi stambeni objekti su ugroženi i naravno da se cele nedelje postavlja pitanje kako je do toga došlo i ko je za to odgovoran?

Do toga je došlo zato što je pala velika količina vode u izuzetno kratkom vremenskom intervalu a postojaća kanalizaciona infrastruktura nije mogla da primi toliku količinu vode koja je napravila veliku materijalnu štetu i ugrozila bezbednost građana koji su konstantno zvali profesionalne upravnike. Građani su najčešće zvali profesionalne upravnike zbog vode koja se nalazila u podrumskim prostorijama i garažama koje su ispod nivo zemlje, curenje krova i fasade, ali i delovi krova i fasade koji su skloni padu. Takođe je bilo i poziva koji nisu u nadležnosti profesioanlnih upravnika kao što je primer kada drvo padne i uništi automobil.

Tokom nedelje se sve vreme razgovara o tome i postavlja se pitanje ko je odgovoran? Gde je odgovornost stanara, gde je odgovornost nadležne opštine i gde je odgovornost države u tim nekim prigovorima koje ste dobili?

Vlasnici stanova su dužni da održavaju stambenu zajednicu – zgradu, ali i parcelu na kojoj se zgrada nalazi. Država, tj. grad preko javnih komunalnih preduzeća je dužan da održava površinu javne namene i infrastrukturu koja je na površinama javne namene.

Svi građani investiciono održavanje zgrade, stanari plaćaju u okviru te cifre koja se daje, koristi se taj novac za različite popravke u zgradi koje su trenutne ili eventualno neko renoviranje koje se planira da li se taj novac koristi na pravi način imajući u vidu ove slike koje smo videli tokom ponedeljka i utorka?

Građani plaćaju fond za investiciono održavanje ali velika napomena da je ta cena veoma mala. Cena fonda za investiciono održavanje nije menjana od 2018. godine. Iznosi su uglavnom minimalni. Na primer zgrada starosti do deset godina starosti plaća 3,13 dinara po metru kvadratnom, a zgrada starija od trideset godina plaća 10,16 dinara po metru kvatratnom stana. To je nedovljno novca da bi se izveli veliki radovi na investicionom održavanju zgrade.

Preventiva je da se poveća fond za investiciono održavanje ali i da se izvrši edukacija građana koji moraju da postanu svesni da je zgrada njihova imovina i da pored toga što su vlasnici stana da su suvlasnici zgrade i da su dužni da je održavaju građevinske elemente, opremu i uređaje koje ima zgrada nezavisno od toga da li nešto koriste ili ne koriste. Baš je moje sledeće pitanje trebalo da bude kako da građani zaštite svoje objekte, ali ako sada to nisu učinili. Kako da nadoknade štetu koja im je pričinjena?

Građani moraju preventivno da deluju a ne po štetnom događaju. To je rekonstrukcija i adaptacija objekta. Osiguranje stana ali i stambene zajednice. Osiguranjem ne može da se spreči šteta ali može da se nadoknadi. Zgrada može da se osigura od elementarnih nepogoda ali i odgovornosti prema trećim licima. Osiguranje stambene zajednice od odgovornosti prema trećim licima će biti zakonska obaveza kada se usvoje izmene i dopune Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Kako će to biti zakonska obaveza? Na primer ako deo fasade ili krova odleti i napravi štetu prema imovini ili povredi nekoga od prolaznika šteta će se nadoknaditi od osiguranja koje će da plati štetu umesto stambene zajednice. Kažite mi na šta su se najviše građani žalili? Da li su se najviše žalili u Beogradu, negde je prognoza da je Beograd najviše stradao?

Građani su se svuda žalili isto, u celoj Srbiji gde je elementarna nepogoda, jer vetar i voda ne razlikuju gradove. Kolege iz cele Srbije imali su iste probleme kao i mi u Beogradu. Šta je tamo bio najveći problem u nekom gradu? Navedite mi neki primer?

Problemi su bili isti. Voda koja je prodirala u podrume i garaže, krovovi i fasade koji su cureli, delovi krova i fasade koji su skloni padu. Iste probleme imaju kao i mi u Beogradu – nedostatak novca, ruinirane zgrade i nedostatak infrastrukture. I ko je tu najodgovorniji? Vi ste više puta pomenuli građane. Da li su građani najodgovorniji ili je tu podeljena odgovornost na neki način?

Odgovornost je podeljena i svi moraju da učestvuju. Pored građana moraju da učestvuju profesionalni upravnici ali i državne institucije. Mora da postoji bolja sinergija i zajedničko delovanje.

Potrebno je da Grad Beograd, Sektor za vanredne situacije, Centar za obaveštavanje grada i Sekretarijat za inspekcijske poslove naprave sastanak sa Udruženjem profesionalnih upravnika Beograda. Neohodna je razmena iskustva i nalaženje zajedničkog rešenja koje je prihvatljivo za sve. Profesionalni upravnici će preneti gore pomenutim institucijama koji su problemi sa kojima se susreću građani a institucije će nama dati povratne informacije, instrukcije i pravila ponašanja po kojima profesionalni upravnici i građani treba da se ponašaju u određenim situacijama. To će sprečiti neke buduće probleme.

Vi ste meni sugerisali pre nego što ćemo početi ovaj razgovor da je pored vode problem pravio i jak olujni vetar. On ne samo da je ugrozio bezbednost ljudi već i bezbednost objekta, tu ste najpre mislili na krovove i fasade. U kakvom su nam stanju krovovi i fasade?

Krovovi i fasade su u veoma lošem stanju s obzirom da su doživeli potpunu amortizaciju korišćenja. Nisu rekonstruisani od izgradnje i došlo je do zamora materijala. Krovovi moraju da se rekonstuišu, fasade isto ili barem da se uklone delovi koji su skloni padu.Pored limova padaju i delovi građevinske, betonske konstrukcije koji mogu ozbiljno da ugroze i povrede slučajne prolaznike ili decu. Ko snosi troškove za renoviranje fasada i krovova?
Vlasnici stanova.

Ja često kada čitam te forume vidim da je jako teško da se dogovore, da uvek u zgradi ima onaj jedan ili dva vlasnika koji ne žele da učestvuju u tim renoviranjima, i čula sam, pročitala sam negde da je plan da ti ljudi moraju da budu naterani, ne naterani ali praktično naterani da moraju da učestvuju u nekim rekonstrukcijama koje su važne za ovakve situacije. Da li je to tačno?

To je tačno. Najčešće dolazi do odlaganja donošenja odluke. Neko iz ekonomski razloga izbegava donošenje odluke i sanacija na krovu. Dodani problem je što većina građana nema svest da je taj krov njihob. Kod nas je i dalje zastupljeno mišljenje da je krov vlasništvo stana sa poslednjeg sprata. Mora da se radi na edukaciji građana.

Ali kako se rešava ta situacija? Da li postoji neka zakonska odredba koja mora da natera stanare da učestvuju?

Ukoliko vlasnici stanova ne mogu da donesu odluku Grad Beograd može da se uključi ida po Članu 61 Zakona o stanovanju i održavanju zgrada uvede Javni interes i nalozi saniranje krova ili fasade. Jel imamo neki prosek koliko nam je broj krovova ili fasada u Beogradu oštećeno? Nemam te podatke. Kažite mi šta bi država mogla da uradi osim te kišne kanalizacije o kojoj se gotovo cele nedelje pričalo. Da li stoji ta primedba da je malo površine koja može da primi vodu?

Tako je, ta primedba stoji. Grad se ubrzano širi i možda bi trebalo da se povećaju zelene površine u gradu. Država bi trebala da pooštri zakonske odredbe vezane za održavanje zgrada, to je neophodno. Takođe treba da se poveća minimalna cena fonda za investiciono održavanje kako bi mogli da se izvrše investicioni radovi. Bez novca i bez saglasnosti građana profesionalni upravnici ne mogu puno toga da urade na zgradi.
Stalno imamo ta upozorenja da nam tek predstoje velike klimatske promene, da će sve više biti nepredviđenih vremenskih prilika. Jel sve ovo što ste vi naveli preventiva ili bi ste svemu tome dodali još nešto?

Ponovio bih da je neophodna bolja sinergija i zajedničko delovanje građana, profesionalnih upravnika i državnih institucija, kao i kontinuirana komunikacija. Mislim da ukoliko svi budemo dali svoj maksimum, posle određenog vremenskog perioda rezultati i šteta će biti minimalni posle elementarnih nepogoda.

Hvala Vam na razgovoru za RTS.
Hvala Vama.